Komanditno društvo i njegova uloga u privredi Srbije
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9 | Nivo: Visoka škola strukovnih studija za menadžment u saobraćaju, Niš

Tema:
Komanditno društvo i njegova uloga u privredi Srbije
1. Uvod
U francuskoj ga reguliše Zakon o trgovačkim društvima iz 1966.godine, u Nemačkoj –Trgaovački zakonik iz 1897, u Švajcarskoj Zakon o obligacijama iz 1911. U Kraljevini Jugoslaviji Trgovački zakon iz 1937, u Engleskoj posebni zakon o ortakluku iz 1907. godine.
2. Pojam i osnivanje komanditnog društva
Pod pojmom komaditnog društva, podrazumeva se organizaciona forma društva lica koje se osniva ugovorom dva ili više lica, u cilju obavljanja delatnosti, pod zajedničkom firmom, kod kojih je najmanje jedno lice odgovorno neograničeno, solidarno, za obaveze društva (komplementar), rizik najmanje jednog lica ograničen je na iznos ugovorenog uloga (komanditor). Komplementar može biti samo fizičko lice, a komanditor fizičko i pravno lice (član 168. st. 2. Zakona o preduzećima).
Ovakav način određivanja komanditnog društva, s obzirom pa njegove dve bitne osobine (odgovornost članova i upravljanje), prihvaćen je i u zemljama Zapadne Evrope (član 23. Zakona o trgovačkim društvima Francuske; član 594. st. 1. švajcarskog Zakorta o obligacijama; nemački HGB, paragraf 161. i dr). U zemljama germanske tradicije prava, isto društvo pod zajedničkom firmom obavlja određenu privrednu delatnost.
Na komanditno društvo, primenjuju se i odredbe o ortačkom društvu, pod uslovom da Zakonom o preduzećima nije drukčije predviđeno. Komplementari u komanditnom društvu, imaju status članova ortačkog društva.
Raniji važeći Zakon o preduzećima (iz 1988. godine) je prihvatao koncepciju francuskog prava, po kojoj je komanditno društvo, kao i svako drugo preduzeće, pravno lice i ono pravni subjektivitet stiče sa upisom u sudski registar kod nadležnog suda. Međutim, ovakav pravni subjektivitet društva lica ne stiču, u nekim drugim pravnim sistemima, kao što su: nemački, italijanski, engleski i dr. Međutim, ovakvim društvima lica i u tim sistemima se priznaje određena njihova autonomija i ona mogu u svoje ime i za svoj račun, preuzimati prava i obaveze u pravnom prometu. 
Imovina ovih društava pri njihovom osnivanju, formira se na bazi osnivačkih uloga članova društva. Ista se imovina, što je sasvim normalno, u kasnijem poslovanju može povećati ili smanjiti zavisno od uspešnosti poslovanja društva lica, odnosno komanditnog društva. Imovina komanditnog društva je odvojena na neki način od lične imovine članova osnivača i kasnije pridošlih članova. Sa osnivanjem komanditnog društva, članovi društva postaju vlasnici, s tim što su uneti udeli u imovinu komanditnog društva postali svojina društva.
Karaktristika je komanditnog društva, da se ovo društvo mora sastojati od najmanje dva člana i to ne samo iz razloga, što je baza osnivanja ovog društva ugovor, koji podrazumeva saglasnost volja najmanje dva člana pri osnivanju komanditnog društva, već i iz razloga što postoje i kasnije dve vrste članova. Jedan oblik članova komanditnog društva je onaj koji za obaveze društva odgovaraju i svojom ličnom imovinom, tj. koji odgovaraju neogranično solidarno za obaveze društva (komplementari). Drugi deo članova u komanditnm društvu, snosi rizik u poslovanju društva samo do visine uložnih sredstava (komanditori). Karakteristično je još i to da jedno od ovih lica, komplementar ili komanditor, ne može imati ulogu drugog lica. Tako na primer, komplementar ne može u bilo kojoj situaciji imati funkciju komanditora, kao i obrnuto. Iz ovoga proizilazi, da ako dođe do toga u komanditnom društvu da društvo spadne samo na dva člana, onda u toj situaciji mora postojati i komplementar i komanditor. Komanditno društvo ne može dalje postojati i funkcionisati ako u iznetom slučaju jedan od dva člana želi da promeni svoj status, da pređe od, komplementara u komanditora i obrnuto.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]